Prehrambena Industrija - Srbija

Rakija prepečenica i pivo sa dodatkom gljiva imaju prostor na tržištu

Cilj istraživanja je povećanje njene konkurentnosti, kvaliteta i bezbednosti.

Rezultati dela tog istraživanja objavljeni su nedavno na Agronomskom fakultetu u Čačku, na 25. Međunarodnom savetovanju o biotehnologiji.

Autori rada pod nazivom "Proizvodnja piva i jakih alkoholnih pića sa plodonosnim telom gljiva Coriolus versicolor i Ganoderma lucidum jesu profesori Miomir Nikšić i Viktor Nedović i docent Saša Despotović sa Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu, i Jelena Pantović, asistent na AF u Čačku.

U rezultatu svojih istraživanja, u radu datom na uvid agenciji RINA, naveli su:

"Nova pića dobijena su maceracijom (raskvašivanjem), i to devet ekstrakta gljive Coriolus versicolor (narodno – ćuranov rep) i pet ekstrakta gljive Ganoderma lucidum (vilina kašika ili hrastova sjajnica) u različitim tipovima piva. Ova pića pokazala su veći antioksativni i antimikrobni potencijal u odnosu na polazne alkoholne medijume i piva. Po oceni potrošača ta pića su novog, prijatnog i zanimljivog ukusa i boje, odnosno dobrih senzornih karakteristika".

Pri tome, ćuranov rep zbog čvrstog plodonosnog tela pripada redu nejestivih lekovitih gljiva ali je neutralnog ukusa i mirisa tako da ne menja ta svojstva jakih alkoholnih pića.

"Na osnovu dobijenih rezultata može se zaključiti da je upravo bezalkoholno pivo sa ekstraktom gljive hrastove sjajnice proizvod koji ima najviše potencijala na tražištu. Senzornim svojstvima, funkcionalnom vrednošću zahvaljujući sadržaju bioaktivnih supstanci i projektovanoj ceni koštanja, mogao bi zauzeti posebno mesto na tržištu i to ne samo kod potrošača koji su opredeljeni za pivo bez sadržaja alkohola, već i onih koji traže proizvode sa dodatnom vrednošću jer imaju nadmoćna senzorna svojstva u odnosu na standardne proizvode", ističe se u radu.

U istraživanju je korišćeno suvo plodonosno telo gljive ćuranov rep iz kolekcije za tehnološku mikrobiologiju Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu.

Ova gljiva izolovana je u okolini Beograda. Plodonosna tela proizvedena su na supstratu od hrastove strugotine i pšeničnih mekinja u poluindustrijskim uslovima, zatim su sušena do sadržaja vlage od 12 odsto.

Suvo plodonosno telo gljive hrastova sjajnica dobijeno je takođe iz kolekcije za za tehnološku mikrobiologiju Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu. Gljiva je izolovana u okolini glavnog grada na lokalitetu Bojčinske šume. Plodonosna tela su proizvedena na supstratu od hrastove strugotine i pšeničnih mekinja u poluindustrijskim uslovima, a potom osušena.

Za proizvodnju pića sa dodatkom gljive korišćena je šljivova prepečenica dobijena na oglednom dobru Radmilovac, PF u glavnom gradu.

Ceneći ove rezultate, istraživanja će ići u pravcu proizvodnje još nekih tipova jakih alkoholnih pića i piva sa plodonosnim telima ove dve gljive, u kombinaciji ili pojedinačno.